"Mađarska igra opasnu igru!"

Кад вам треба кривац за друштвени, финансијски и политички колапс, хитно морате да нађете „непријатеља“. Управо то се догађа Осврнимо се сада и на потезе Израела, који нелегално шири територију на палестинске земље већ деценијама. Израел проводи активну политику геноцида и депопулације Палестинаца и других Арапа у свом окружењу. Нова налазишта гаса/нафте на окупираној сиријској Голанској висоравни веома су их обрадовала, али постоји и један проблем: ту живе Ирачани и Асирци. Посреднички рат (proxy war), у којем учествује најбруталнија снага у новијој историји (ISIS) убрзаће депопулационе трендове у великим областима, што ће се добро укопити у план ширења територије Великог Израела. Дакле, Израел активно подржава ISIS и на тај начин каналише и артикулише избегличку кризу и подстиче деопопулацију Сирије и Ирака. Две муве једним ударцем. Али ко стоји иза Израела? Па САД, наравно. Каква је била прва реакција на појаву проблема са имигрантима? Значајан раст подршке и буђење десних партија у већини држава ЕУ, које су довеле до раста екстремних десничара и фаш,иста. Фаш,изам је зло; ноћна мора. Он је сумрак цивилизације. Ипак, поново је у порасту и аутори кризе тачно знају због чега се то дешава, али нису учинили ни корак да спрече такве тенденције? Зашто?Наравно да постоји разлог. Европа још увек није укинула и из корена истр,ебила фаш,изам. Први генерални секретар НАТО био је нац,истички официр из Другог светског рата. САД су извукле и примиле велики број нац,истичких научника и официра после рата, а Немачка је такође имала бивше нац,истичке официре на високим позицијама у војсци и након Другог светског рата. Корени фаш,изма још увек постоје у Пољској, Украјини, Немачкој, Финској, Шведској, Француској, Аустрији, Мађарској, чак и Великој Британији, Шпанији и Италији. Негде је слабији, негде јачи, али је увек присутан.ЕУ чланице, суочене са повишеном претњом друштвеног конфликта између антиимигрантских и проимигантских група, као и међусобних сукоба миграната, ускоро ће бити принуђене да постепено уводе све рестриктивније мере и прописе док коначно не прогласе неку врсту ванредног стања које ће додатно ограничити права и слободе сопствених грађана кроз увођење строжије контроле интернета, рестрикцију или чак забрану слободе говора, контролу и притиске на алтернативне и слободне медије, забрану масовних окупљања и друге мере које се владајућим администрацијама учине прикладним. То би могао бити изговор за увођење тоталитарнијих режима, који би лако заокренули курс европских земаља удесно, што би у коначници довело до повратка фаш,изма.Фаш,исти и нац,исти су само требали храну да порасту и ојачају. Та храна им је понуђена у виду огромног имигрантског таласа: друга култура, друга религија, друга психологија, наслеђе, језик, изглед, животни стил, закони. То је велики подстрек малим, али још увек присутним фаш,истичким групама. Са толиком количином хране рашће веома брзо и постајаће све опасније. Рецимо у британским медијима се већ може приметити исламофобија и пораст наци,оналистчке и рас,истичке дискриминације. И све је то било познато креаторима Новог светског поретка! Стога је једино логично објашњење да се ради о унапред смишљеном плану, пажљиво дефинисаној и изведеној агенди. Све то доводи до рестриктивнијих закона и слабљења слобода које су постојале до сада, мање људских права, јачу и агресивнију полицију, више војске на улицама, проглашавање ванредног стања у неким државама итд. .... Све ово се догодило и догађа се већ сада. Заиста, шта се догађа са Европом? Шенген је делимично укинут. Велика је вероватноћа да ће бити привремено суспендован. Грађани широм Европе протестују против влада и политике прихвата избеглица. Предлаже се распоређивање војске на границама – свака земља око 1.000-1.500 људи, што чини армију Европске Уније од 30.000 војника! Да ли је то покушај ЕУ да створи сопствену армију независну од НАТО?

Грчка криза и даље попут мача виси над главом ЕУ чланица. Уколико ЕУ одлучи да затвори границе и престане са прихватом миграната или ако започне депортације, у Грчкој ће број имиграната ускоро надмашити половину њене популације. То можемо назвати вештачким и насилним демографским инжењерингом. То је уствари инвазија, без обзира да ли вам се допада коришћење тог термина. Иста судбина би могла да задеси Македонију, Бугарску и Србију.Логичан исход конфликта који се већ води између имиграната, власти и локалног становништва, као и самостални потези које предузимају одређене чланице ЕУ, довешће до уништавања Европске уније и свих до сада успостављених механизама. ЕУ ће почети да се круни и распада по линији националних разграничења: контроле граница ће бити поново успостављене, све више европских земаља ће се оштро противити прихвату нових имиграната и захтевати депортацију већ придошлих. Уколико их у томе спречи европска администрација, државе чланице би ускоро могле да крену путем изласка из ЕУ (Мађарска, Пољска, Велика Британија и друге земље које би следиле њихов пример). Монетарни систем ЕУ ће почети да слаби и неке земље ће – у настојању да се заштите од неизбежног колапса – размотрити враћање националних валута. Колапс еврозоне ће још више ослабити и уништити најсиромашније чланице ЕУ, попут рецимо Грчке, која је на ивици колапса, затим Португалије, Бугарске и Румуније. Чак ни Италија није далеко од тог сценарија. Чланице ЕУ ће се суочити са оштријим условима отплате кредита и аранжмана за превенцију банкротства. Слабљење европских институција или колапс заједничког монетарног система еврозоне ће ојачати амерички долар и на дуже време одложити колапс америчке економије и банкарског система, дубоко зависног од војног сектора (или другим речима зависног од непрекидних ратова широм света). То ће обезбедити нешто додатног времена америчким банкарима, Волститу и FED, али, узевши у обзир колапс цена нафте, постепено урушавање ЕУ и јачање БРИКС, економија са дугом од приближно 18 билиона долара неће дуго моћи да се одржи стабилном.Суочени са непосредном опасношћу од грађанских ратова или, у најбољем случају, масовних сукоба и конфликата, уз већ присутну и прилично велику муслиманску популацију у Европи, радикализовану свежим упливом миграната и притајених исламиста који ће се ускоро снабдети оружјем са црног тржишта, грађани ЕУ ће остати мање-више пасивни у погледу мера које ће предузимати њихове владе, мирећи се са ускраћивањем сопствених грађанских слобода. Страх и осећај несигурности ће Американцима обезбедити још већи утицај на њихове вазале да спроводе дириговану антируску политику.Модел дестабилизације Европе и покретања ратова на европском континенту тестиран је у бившој Југославији и приликом каснијег илегалног бомбардовања Србије, које је било противно свим међународним законима. Исти концепт је примењен на низу арапских земаља и Украјини. Слепоћа и глувоћа лидера ЕУ и земаља које се понашају као послушни пиони САД довешће до коначног распада Европске уније и урушавања већине постојећих веза, при чему ће преживети само НАТО као врховни административни ауторитет, који ће управљати вазалним европским земљама у складу са америчким интересима.САД бруталним методама присиљавају партнере из ЕУ да појачавају и одржавају санкције против Русије иако такви потезе наносе огромну штету свакој земљи чланици. Неке се отворено противе тој политици, али морају остати понизне и учинити оно што газда од њих захтева. Ипак, таква ситуација не може трајати вечно. Француска је већ најавила да ће ускоро могла гласати против обнављања санкција, али шта се десило након тога? Паришки напади, сукоби у Калеу, хаос широм Француске, ванредно стање, рестриктивни закони, наоружани војници и полицајци на улицама француских градова, масовна хапшења... Меркелова и Немачка желе да граде Северни ток . Спремни су да лупе шаком о сто и почну да послују са Русијом (наравно, и пре тога су имали огромну трговинску размену). А онда, изненада... Масовна силовања у Келну. Потом су сукоби са радикализованим муслиманским имигрантима захватили не само Келн него целу Немачку... И биће тога још веома веома много. Европа ће бити разапета између виталних економских и политичких интереса које обезбеђује сарадња са Русијом, и понижења и послушности Империји. Колико дуго ће се одржати такво стање? Да ли је боље за ЕУ да ради у свом интересу и буде уједињена, јака и независна од америчког утицаја? Да ли ће свака појединачна земља у расформираној ЕУ имати довољно снаге и храбрости да се супростави притиску САД. Будимо реални и искрени: Америци је потребан НАТО, али јој није потребна ЕУ. То је чињеница чије последице данас гледамо.

Постоје чврсти докази о америчкој евакуацији и транспорту бораца ISIS у Либију, Јемен и Авганистан. Зашто баш Либија? Наравно, због нафте, али и због тога што је кратак пут од Либије до Италије; згодан и лак начин за увоз џихадиста у ЕУ. Авганистан би опет требао да буде жариште на самим границама Русије. Америчко провоцирање Кине у Јужном кинеском мору усмеререно је на стварање малог НАТО у Азији, који би окружио руски Далеки Исток, као и Кину и Северну Кореју. Бојно поље за трећи светски рат је скоро у потпуности постављено. Цела ЕУ је заправо у вазалном односу према САД. Иако може звучати блесаво, једини логичан исход за повратак националних суверенитета и независности је смрт Европске уније. Требало би је распустити и демонтирати њене структуре. Европска унија је најефикаснија полуга уз помоћ које се земље чланице држе у вазалном односу и принуђују да следе агенду Новог светског поретка, на чијем челу има места за само једног владара. ЕУ је оруђе у рукама америчке администрације које служи за сламање националних суверенитета једним потезом и без испаљеног метка; она је најгори тоталитарни систем у оквиру којег постоје званичници и администрација који нису демократски изабрани нити лојални сопственим земљама, већ се пре понашају као самодовољан паразитски организам, који исисава крв и живот из европских земаља и народа. Бирократија Европске уније занемарује националне интересе сопствених земаља и лојална је једино самој себи. Две администрације (ЕУ и НАТО) имају потпуну контролу над животом сваког грађанина Европе.Европске земље заправо имају различите интересе од америчких; Европи треба велико и отворено тржиште за њене производе, требају јој ресурси и трговинска размена великих размера са Русијом и евроазијским земљама, треба јој енергија, гас, нафта и дугорочна стабилност за миран и безбедан развој.Тренутно због дугорочног прекоокеанског притиска не постоји ништа од наведеног; пријатељски и обострано корисни односи између Русије, земаља БРИКС и евроазијског простора у директној су конфронтацији са америчким империјалистичким интересима. Кад год Европљани почну да се буде и отрежњују, Американци само активирају већ спремна кризна жаришта уз помоћ којих уништавају такве тенденције (грађански рат у бившој Југославији, украјински грађански рат, грчка финансијска криза, имигрантска криза...) и тако одржавају Европљане тихим и... послушним.